Svjetski dan srca se od 2000. godine obilježava 29. septembra.

Obilježava ga preko 100 zemalja sa jedinstvenim ciljem – razumijevanje značaja zdravlja kardiovaskularnog sistema, kako ga unaprijediti i sačuvati. Kada bi većina ljudi shvatila koliko sprečive bolesti srca i krvnih sudova mogu smanjiti kvalitet života, lakše bi prihvatili zdravije životne navike.

Tema Dana srca za ovu godinu jeste Upotrijebi srce za akciju. Misli se na preduzimanje aktivnosti na individualnom, ali i nacionalnom nivou. Na državnom nivou treba unaprijediti primarnu zdravstvenu zaštitu tako da je dostupna svima, kako fizički tako i finansijski. Razvoj infrastrukture za proizvodnju energije na način koji smanjuje upotrebu fosilnih goriva može poboljšati kvalitet vazduha koji udišemo. Kroz programe edukacije najmlađih o zdravlju i uvođenjem zdravih obroka u školama, stvaraju se zdrave životne navike. Prepoznavanjem značaja pojedinih lijekova za zdravlje kardiovaskularnog sistema i pronalaženjem sredstava za njihovo stavljanje na pozitivne liste Fonda zdravstvenog osiguranja smanjuje se novčani iznos koji pacijenti moraju izdvojiti za sprečavanje razvoja ili napredovanja bolesti.

Rješavanje problema na nacionalnom ili globalnom nivou često, i opravdano, pojedincu djeluje nedostižno. U tom slučaju treba se okrenuti prema dostižnim ciljevima – prema samom sebi.

Kardiovaskularne bolesti su bolesti srca i krvnih sudova i procjena je da na godišnjem nivou od njih umre skoro 18 miliona ljudi. Za preko 80% ovih smrtnih slučajeva odgovorni su srčani i moždani udar, a jednu trećinu čine osobe mlađe od 70 godina.

Srce je glavni organ kardiovaskularnog sistema.

Tokom cijelog života ono pumpa krv kroz organizam. Arterije nose krv iz srca bogatu kiseonikom ka svim ostalim dijelovima tijela. Vene nose krv bogatu ugljen dioksidom iz ćelija ka srcu koje je dalje usmjerava ka plućima kako bi se ugljen dioksid zamijenio kiseonikom. Krvni sudovi imaju mogućnost širenja i sužavanja u skladu sa potrebama organizma. Regulisanje zapremine tečnosti, a samim tim i krvi, u organizmu prvenstveno se vrši na nivou bubrega. Bubrezi takođe luče hormon koji reguliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca odgovornih za prenos kiseonika i ugljen dioksida.

Poremećaj na nivou bilo kojeg od navedenih nivoa može dovesti do razvoja bolesti kardiovaskularnog sistema i dodatnog opterećenja srca. Bolesno srce zauzvrat otežava rad cijelom organizmu.

Mnogo faktora koji su pod našom kontrolom utiče na razvoj kardiovaskularnih bolesti. Najznačajniji su način ishrane, fizička aktivnost, duvanski proizvodi i prekomerno konzumiranje alkohola. Osobe sa dijabetesom takođe imaju povećan rizik za nastanak bolesti kardiovaskularnog sistema.

Ishrana

Svrha hrane jeste da se unesu dovoljne količine mikronutrijenata i energije kako bi organizam mogao neometano funkcionisati. Unos energije koji premašuje energetske potrebe rezultuje odlaganjem viška energije u masnom tkivu. Prevelika količina glukoze i masnoće u krvi oštećuju zidove krvnih sudova i smanjuju njihovu elastičnost. Povećava se krvni pritisak i narušava protok krvi kroz vitalne organe, ali i ostatak organizma. Narušen protok krvi kroz kožu otežava zarastanje rana što povećava mogućnost njihovog inficiranja bakterijama, virusima i gljivicama. Narušen protok krvi kroz srce i mozak stvara uslove za nastanak krvnog ugruška koji može izazvati srčani ili moždani udar.

Unos preko 2g natrijuma dnevno, odnosno više od 5g soli, direktno je povezan sa povećanjem krvnog pritiska. Ovo ne znači da kuhinjsku so treba izbegavati. Natrijum i hlor koji čine njenu strukturu važni su elektroliti u našem organizmu. Konzumiranjem jodirane kuhinjske soli smanjuje se pojava gušavosti i problema sa funkcijom štitne žlijezde. Unos soli jednostavno treba prilagoditi tako da dnevne doze nisu prekoračene, a hrana je i dalje ukusna. Zato se uvijek preporučuje izbjegavanje gotove, prerađene hrane – takva hrana sadrži so u količinama većim nego što biste očekivali.

Fizička aktivnost

Fizička aktivnost pogoduje pravilnom razvoju mišića i kostiju kod djece. Kod svih uzrasta održava zdravlje kardiovaskularnog sistema. Gubitak mišićne mase, koji prati produženu fizičku neaktivnost, može povećati rizik od nastanka dijabetesa tip 2 kod odraslih osoba.

Odraslim osobama se sedmično preporučuje 2.5 – 5h umjerene aktivnosti (20 – 40 min/dan) ili barem 75 – 150 minuta intenzivne fizičke aktivnosti. Djeci od 1-5 godina preporučuje se barem 3 sata fizičke aktivnosti dnevno, a starijoj deci 1h umjerene aktivnosti dnevno uz intenzivnu fizičku aktivnost barem 3 puta sedmično za jačanje kostiju.

Duvanski proizvodi

Dim cigarete direktno oštećuje disajne puteve osobe koja puši, ali i onih koji se nalaze u njenoj okolini i udišu duvanski dim. Pored ovoga, duvanski proizvodi su takođe jedan od najvećih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Oni sami oštećuju zid krvnih sudova, a mogu i povećati koncentraciju holesterola u krvi koja samo pojačava ovaj efekat. Dodatno, mogu izazvati suženje krvnih sudova i povećanu mogućnost nastanka krvnog ugruška što povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Rizik od negativnog efekta na organizam naravno raste sa porastom broja cigareta koje osoba troši, ali ovo ne znači da postoji bezazlen broj koji sigurno neće imati štetne posljedice po zdravlje.

Alkoholna pića mogu sniziti krvni pritisak u prvih 12 sati nakon konzumiranja, ali nakon toga dolazi do njegovog porasta. Alkohol takođe povećava broj otkucaja srca u minuti. Hronična upotreba alkohola povezana je sa visokim krvnim pritiskom što povećava rizik od razvoja drugih kardiovaskularnih bolesti.

Nezdrav način života ne mora se odmah manifestovati kao kardiovaskularna bolest. Prekomjerna tjelesna težina, povišen holesterol ili trigliceridi i povišen nivo glukoze u krvi takođe mogu dovesti do oboljenja srca i krvnih sudova.

Da li se kardiovaskularne bolesti mogu spriječiti?

Odgovor je i da i ne. Cilj ne treba biti samo sprečavanje bolesti, već izbjegavanje faktora rizika koji do nje sigurno dovode. Osobe sa porodičnom istorijom kardiovaskularnih bolesti, urođenim poremećajima srca i krvnih sudova na ove faktore ne mogu uticati. Zato treba uticati na faktore koji jesu pod našom kontrolom – životne navike.

Uvođenje zdravih životnih navika ne mora da znači odricanje od svega u čemu uživamo. Raznovrsna ishrana može da obuhvati sve vrste hrane. Samo treba postići balans između namirnica koje sadrže hranljive materije koje su organizmu potrebne i onih manje hranljivih, ali čije nam konzumiranje pričinjava zadovoljstvo.

Fizička aktivnost obuhvata sportove, odlazak u teretanu, ali i planinarenje, vožnju bicikla i šetnju.

Redovno praćenje parametara poput krvnog pritiska, glukoze, holesterola i triglicerida u krvi moguće je obaviti u apotekama. Bez obzira na prisustvo faktora rizika, periodično kontrolisanje zdravlja na ovaj način znatno povećava šanse za rano otkrivanje kardiovaskularnih bolesti.

Za pregled kompletne krvne slike i opšteg zdravstvenog stanja zaduženi su doktori na nivou primarne zdravstvene zaštite u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama. Osobe sa faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti bi ovaj pregled trebale obavljati redovno.
Nemojte čekati da vas zdravstveni problemi opomenu zbog nezdravog načina života. Upotrijebite svoje srce za akciju – djelujte proaktivno da očuvate svoje zdravlje.

mr. ph Tamara Devetak